Изборник
Одећа Петра Брајана, супруге и кћерки веома је свечана. Најновија истраживања потврдила су да жупан Брајан преко доње основне хаљине носи раскошни церемонијални кафтан (монголски, тзв. деел, тип 1) који је у 13. и 14. веку био распрострањен широм Азије.
Овај кафтан има посебан крој, јахаћи шлиц и уске дуге висеће рукаве, са оптокама дуж рубова, а обогаћен је и детаљима специфичним за одевање српске властеле. Стегнут је раскошним појасом са кованим елементима (центурама), за који је заденута бела везена марамица. Међу мотивима украса горње хаљине се поред биљне лозице препознаје и птица феникс. Одећа три одрасле кћери жупана Брајана је веома слична и разликује се једино у мотиву тканине хаљине и огртача, које су варијација уплетене цветне лозице. Доња хаљина се копча високо уз врат, а огртачи звонасте форме имају златно-сребрне оптоке. Све три одрасле кћери имају оглавље у виду вела са круном и обоцама.
Супруга Петра Брајана, Струја, на глави носи крунолико оглавље са велом, обоцама и тзв. чепцом (комадом ланене тканине који у лучним наборима пада са врха главе и обмотава врат) и круселером као одликом удатих жена, а одевена је у кафтан. Најмлађа кћи је насликана скупљене косе, без вела, и на глави има цоју – украс за главу са три мотива налик крину.
Одећа и став ктитора у достојанственој поворци одражава статус српске властеле у доба краља Душана и њихов породични идентитет.
Штавише, новија истраживања сугеришу да управо специфичности одеће упућују на то да је жупан Брајан припадао најамничким трупама елитних ратника (Монгола, Алана или највероватније Кумана) који су још од времена краља Милутина чиниле личну гарду српског владара. За посебне заслуге награђивани су високим титулама и потпуно су се асимиловали у српској средини у властеоским круговима. Портрети српских владара наспрам поворке ктитора потврђују те чињенице и легитимитета власти жупана Брајана.
Уз портрете актуелних владара – краља Душана и краљице Јелене, насликан је и дечак који растом допире тек до Душанових бутина и кога су поједини истраживачи идентификовали са краљевићем Урошем.
Ипак, најновије студије сугеришу да се представа дечака који није означен нимбом и нема круну на глави не може поистоветити ни са Урошем ни са Симеоном Синишом, већ најпре, могуће је, са сином жупана Брајана. Малена фигура на јужном зиду западног травеја у десној руци има крстолики скиптар или свећњак, што је уобичајено за «архонтопуле» у пратњи владара.
Могуће је, дакле, да је мали син жупана Брајана у задужбини свог оца приказан као краљевски дворјанин, уз владара; то не би било неуобичајено, јер су деца дубровачке и српске властеле узимана на двор краља Душана да се од малена уче дворском протоколу. Овај аргумент иде у прилог датирању каранског живописа је у време између 1332. и 1337, то јест после Душанове женидбе Јеленом, а пре рођења њиховог сина Уроша.
Посебно је занимљива чињеница да је краљица Јелена у Карану изображена са јединственом инсигнијом – торакионом – ознаком краљевског достојанства, који по угледу на византијски двор бива прихваћен и на српском двору у доба краља Душана.
Бела црква је археолошки истраживана од 21. октобра до 4. новембра 1975. године. Тада је откривено више гробница, што указује на намеру оснивача да храм Благовештења буде и маузолеј – гробна црква. У читавој цркви – у олтару, наосу и припрати, испод дрвеног пода пронађене су гробне и надгробне плоче од шкриљаца, употребљене као сполије. Овај камени под је постављен је вероватно 1932. године, када је подигнута и припрата.
© 2022 Sva prava zadržana